„Nisam mogla da ne pojedem cijelu čokoladu, to je bilo jače od mene“.
„Imao sam baš težak i stresan dan zaslužio sam da se počastim“.
„Htjela sam samo jedno parče torte da pojedem, da se malo opustim, ali onda nisam mogla da se zaustavim“.
Ovo su neke od veoma čestih izjava koje čujemo od naših klijenata koji se bore sa prejedanjem, jednim od poremećaja ishrane.
Šta je kompulzivno prejedanje?
Kompulzivno prejedanje je kompleksno psihološko stanje koje se karakteriše ponavljajućim epizodama konzumiranja velikih količina hrane u kratkom vremenskom periodu, praćeno osećajem gubitka kontrole i distrakcije. Jedna od važnih karakteristika prejedanja jeste žudnja, žudnja za hranom. Kada se javi žudnja mi posežemo za hranom i imamo osjećaj da gubimo kontrolu i da ne možemo da se zaustavimo.
Kako razumjeti svoju žudnju?
Znate onu „upoznaj svog neprijatelja da bi ga pobijedio?“ Nešto slično možemo da primijenimo i u vezi sa žudnjom. Prva stvar jeste da identifikujemo da imamo žudnju, možemo i da joj damo ime, Nepozvani gost. Da bismo ju bolje upoznali dobro je da obratimo pažnju kada se ona najčešće javlja, kada dolazi. Kada smo u određenoj grupi ljudi ili kada smo sami, dok ležimo i gledamo televiziju, kada je teško na poslu, kada smo pod stresom…prepoznamo koje su rizične situacije za dolazak Nepozvanog gosta. Važno je da prepoznamo da žudnja nije konstantna, kao ni većina drugih stvari. Žudnja dođe u nekom trenutku, traje određeno vrijeme i onda je nema. Veoma je neugodna i neprijatna, ali nema potrebe da pravimo više od toga i da se užasavamo povodom toga što je žudnja došla.
Žudnja često dolazi zajedno sa odmažućim mislima koje nas dovode do samosabotaže i koje uglavnom zvuče kao neki izgovori i opravdanja. To su one rečenice sa početka ovog teksta. Kada je žudnja najjača nama djeluje kao da ne možemo da ju ne zadovoljimo, da smo izgubili kontrolu, da ju je žudnja preuzela. Međutim, kada bih vam rekla, u trenutku kada je vaša žudnja za hranom na najvišem nivou, da ću vam za svakih 5 minuta koje iskoristite da ne zadovoljite svoju žudnju dati 1 000KM, da li biste mogli da ju ne zadovoljite neko vrijeme?
Žudnja jeste izvan naše kontrole, u smislu da mi ne možemo da odredimo da li će se ona javiti, kada, kojeg intenziteta i koliko će trajati, ali naše ponašanje povodom žudnje je uvijek u našoj kontroli.
Kako se nositi sa žudnjom i ne zadovoljiti ju?
Prije svega, kada identifikujemo rizične situacije za javljanje žudnje, dobra opcija jeste izbjegavati te situacije koliko je to moguće. S obzirom na to da veoma često kada se javi žudnja za hranom jedemo nezdravu hranu, jedna od opcija jeste da što više nezdravih namirnica zamijenimo sa zdravim. Možemo i zapisati razloge za odupiranje žudnji kada ona nije prisutna, jer kada se javi teško ih se sjetimo, pa da ih imamo na nekom vidnom mjestu da možemo da pročitamo te razloge kada je žudnja već došla. Jedna posebno korisna stvar jeste biti tu sa žudnjom. Možete to da zamisliti kao surfanje, vi surfate na svojoj žudnji, nekada je taj talas žudnje veoma visok, pa se malo spusti, možda onda opet naraste, pa se spusti, družite se sa njom neko vrijeme, posmatrate ju, upoznajete i budete sa njom.
Naravno, ponekad ne možemo sami da se izborimo sa svojom žudnjom i to je skroz u redu. Važno je da to prepoznamo i priznamo sebi i da se obratimo za stručnu pomoć.
Ukoliko želite da razgovarate o svojoj žudnji za hranom, javite nam se.
Pogledaj: Prejedanje kao problem u ishrani; Šta kada hrana postane opsesija?
